петак, 16. јун 2017.

Slobodan Ivkov: SF PORTAL br. 28



FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / PERIODIKA_FANZINI

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke


SF PORTAL br. 28

Fanzin "SF portal" br. 28: tematski broj "Poetry Fantastic", Udruženje SCI&FI, Beograd, mart 2017.

Slobodan Ivkov

Kiseonik šušti

Uvek sa velikom radoznalošću iščekujem novi broj ovog fanzina, kao i bratske mu "Terre", i najiskrenije ga preporučujem svakom ko ima novca da ga kupi, a ovi fanzini odista nisu skupi. Naročito kada se ima na umu kojiki trud i rad su njihovi tvorci uložili u svoje ideje!
Jeste tu reč o samizdatima koji kao takvi imaju svojih mana, ali oni bespogovorno jesu i neprocenjiva svedočanstva našeg doba, te aktivnosti SF&F fandoma, lokalne pa i svetske scene uopšte (pogotovo u praznini koja je nastala ekstremnim proređivanjem izlaženja fanzina "Emitor"), kao i nenadoknadiv izvor specifičnih trajnijih podataka i aktuelnosti u ovom nesrećnom vremenu, u kojem su komercijalni sadržaji sve preplavili, dok su namere izdavača uglavnom usmerene samo u tom pravcu, i određene njime.
Toliko u opštim crtama, a sada o pojedinostima...
Hic et nunc, rok grupe "Rejnbou" ("Rainbow"), "Ajron Mejden" ("Iron Maiden"), "Pink Flojd" ("Pink Floyd"), kao i "Alan Parsons Prodžekt" ("Alan Parsons Project") verovatno pojma nemaju da su svojim tekstovima, i to kao poezijom koja je u Srbiji postavljena rame uz rame onoj Semjuela Tejlora Kolridža, Lavkrafta, K. S. Luisa, E. A. Poa, Nila Gejmana, Artura I. K. Dojla, Oskara Vajlda, Roberta L. Sivensona, Luisa Kerola, Tenisona i Vilijema Vordsvorta, i kao bendovi i kao individualci, zastupljeni u tematskom broju trenutno najvitalnijeg srpskog fanzina, sada posvećenog fantastičnom pesništvu.
Da znaju, nesumnjivo bi se obradovali!
O egzotičnim sadržajima "SF portala", dakle jednog sasvim neobičnog izdanja, beogradskog samizdatskog fanzina koji se digitalno umnožava u 50 primeraka (malo li je?!), u dnevnom listu Blic sam već pisao (videti br. 6875 i 7097), a i na ovom blogu se može naći jedna proširena i dorađena verzija teksta o "SF portalu" na lokaciji:

"SF portal" br. 20: tematski broj "Film/Strip:

Najnoviji 28. broj "SF portala" između korica ima 88 stranica sa kompletnim, sitno kucanim tekstovima, sa svom ovom fantazi-lirikom uniformno složenom, ne u levom, već u srednjem bloku, ali - na engleskom. Da je ta masa slova profesionalno, a ne amaterski uređena, te da je potom, tako prelomljena, predočena čitaocima - zauzela bi poveliku knjigu fantastičke poezije.
Antologijsku!
Zašto nema prevoda? - zakukao sam na nedavnoj promociji u Domu omladine!
Držim da je malo verovatno da su eventualno problematična prevodilačka autorska prava, ili možda ona izdavačka - jer ove kategorije nikada nisu bile prva briga i bog zna kakva prepreka stvaralačkom razmahu naših samizdatovaca. Uostalom, koliko poznajem njihove svetonazore, svi na sceni su zatočnici relativizovanja ovih kategorija, bar koliko se to može od vazda nasrtljivih i nametljivih državnih organa koji ometaju njihovu privatnost, jer su to samo krajnje neprijatne i nepotrebne birokratske kočnice koje altruiste maltretiraju u njihovoj iskrenoj težnji ka razmeni ideja u ovoj epohi zahuktale globalizacije. Po tom pitanju, fanzinari se i ugledaju na velik deo srpske oficijelne, ozbiljne, mejnstrim izdavačke produkcije koja, bogme, zna da dogura i do 500, pa čak i 1.000 štampanih primeraka, "uz mogućnost doštampavanja po potrebi", tako da...    
Urednik i izdavač, sjajni Tihomir - Tika Jovanović, koji na sva pitanja ima smirene, lekovite odgovore, lakonski mi je tada postavio retoričko kontrapitanje: "Zar ne znaš engleski?!".
Pa jeste, mislim ja posle, fanzin ti je to, brale, a ne normalno izdanje!
Jao, bar da je makar jednom rečenicom čitaoca uputio na nekog prevodioca, recimo one ogromne Kolridžove poeme o starom mornaru...
Tvorci fanzina poslovično u svojim predgovorima mnogo ne cinculiraju i ne raspredaju Markove konake. Snađi se, bato! To ti je - šta ti je! Uvodi su spartanski, kao što je i  odnos izdavača prema čitaocima. Uzmi ili ostavi! Ni ovde predgovor priređivača nema više od 10 redova.
Nema, na primer, ni reči o motivima sastavljača, eventualno korišćenim metrikama stiha, tipologiji strofa, klasifikaciji rime, inherentne ritmičke promene pesničke stope, analizi imanentne inverzije značenja, tematskom rasponu i spektru, simbolici relacija ili oneobičavanja termina, vrednosti i kategorija kojima se barata.
Pentametar, heksametar... idi mi - dođi mi!
Iracionalna egzistencijalna žudnja? - šio mi ga Đura! 
U vezi s odsustvom prevoda stoji samo: "Bilo bi iluzorno prevoditi ove stihove". Ni Emil Sioran ili Boban Knežević ne bi to rekli rezigniranije, fatalističkije, bolje i sažetije! Rašta to i čemu, kada je ionako sve besmisleno, beznadežno, nemoguće i neostvarivo...
Velim, da je, recimo, bar eventualno umeo da me uputi na Kolridžovog prevodioca od pre 3-4 decenije dr Ranku Kuić, a ne da sam moram danima da kopam po bibliotekama, pa da mučno, nepotrebno gubeći vreme i lupajući glavu, odgonetam, na primer, zašto je naslov "The Rime Of  The Ancient Mariner" u srpskom izdanju prevela kao "Ispovest starog pomorca", te da, dok mezetim raskošne ilustracije Gistava Dorea, pored te profi knjige na sto polegnem kopirani SF fanzin i satima - poredim li poredim... Podrazumeva se, u fanzinu nema gravira Dorea, ali - nebitno!
Super! Kada bolje razmislim i i jeste čovek u pravu! Fala mu!
Sada mi je pružena retka prilika, čak privilegija da, umesto da u retkim časovima dokolice i razbibrige - kojih ionako imam manje nego drug Tito - zaludno rešavam sudoku ili ukrštaljke, mogu lepo i natenane da uzmem fanzin i poredim izvornik i prevode, potom da ustanovljavam da li je Rodžer Voters izvorno koristio dvostruko ili trostruko slikovanje, ima li prirođenih lirskih aliteracija kod Konana Dojla, da li možda "Ajron Mejden" u stihovima pesama koristi trohejski jamb, a Riči Blekmor iz "Rejnbou" suptilnu leon(in)sku rimu, uz primese lirskog osmerca, sa nagoveštajima epskog deseterca, koji fakat dobro leži uz hevimetalske rifove...
Jah, meraka!
Uostalom, i pravo je!
Tika odlično zna, kao i mesni prevejani političari koji se staraju o našoj dobrobiti i duhovnom zdravlju naroda, da je jedini jamb za koji mari većina našeg življa onaj sa dve kockice i tabelom za upis bodova. A nema ni brige da će se ovde stvari u ovom smislu nešto bitnije promeniti jer, sada opet prema našim skromnim saznanjima, nešto kao bingo-slikovanje ili tombolski srok i ne postoji... 
Sećam se da je pre "SF portala" ova vrsta poezije prvi put bila grupisana u tematu vrhunskog NF almanaha "Andromeda" oko 1976. godine, ali - bila je prevedena. A i bila je žanrovski čista! Samo naučna fantastika u stihu!
NF!
Ne horor, ne fantazi...
Ovo sada predočeno žanrovsko lelujanje i koketiranje NF sa F, poznavaoce scene čudi još više, kada se zna da su se dvojica koja čine čvrsto jezgro udruženja SCI&FI, Tika Jovanović i Svetislav Filipović - Filip, urednik fanzina SF almanah "Terra" (videti u "Blicu" br. 7247 ili na lokaciji http://fantastikologija.blogspot.rs/2017/04/slobodan-ivkov-terra-21.html), oko 2004. odvojili od NF društva "Lazar Komarčić", jer je ono posle dve decenije bezočno izdalo stvar i iz svog naslova prilikom preregistracije izbacilo N! Vidimo sada da kanda ni Tika više nije android srca kamenoga, isklesanog od kremen-kamen stene sa planete Vulkan, jer dobar deo tekstova u "SF portalu" br. 28 ipak jeste - samo F.
Potencijali za NF liriku u Srbiji su nesagledivi, a broj neotkrivenih talenata i dela verovatno ogroman. Na primer, kada sam svojevremeno, u razgovoru sa mojim prijateljem, perkusionistom Veljkom Nikolićem - Papa Nikom, slučajno samo pomenuo ovakvu žanrovsku poeziju, skoro sat vremena mi je, oduševljen, iz glave recitovao svoju neobjavljenu poemu "Kiseonik šušti", o kosmičkom putniku koji u svemirskom brodu čuje samo taj specifičan zvuk (ima tu još vazda toga, a ponajpre 'vakih i 'nak'ih vanzemaljaca, iksana i insana, meteora i tako toga...). Poenta: već deceniju-dve niko nije hteo da mu to štampa!
Da se ne lažemo, ilustracija na naslovnoj strani "Poetry Fantastic" je ljuta kičeroza, ali zar nisu takvi i omoti (pazite, kada sada poskoče hard rok i hevi metalski, a ne N&F fanovi!) ploča većine hevi-metal bendova: "Ajron Mejden", "Metalika"...
Ne postoji hronološki redoslet poezije i pesnika, a ni lako uočljivo stilsko grupisanje. Na primer, između Nila Gejmena i "Ajron Mejdena" su: veseli Vajld, duboko zamišljeni Luis Kerol, bezbrižni Stivenson i mrkomotreći Tenison, dok je posle "Pink Flojda" i Gejmana - E. A. Po. 
Nema ovde ni popisanog Sadržaja!
Nesporno jeste dobro to što postoje biografije pisaca! Kakve-takve, na srpskom su, što je još bolje! No, negde su imena i nazivi samo u originalnom engleskom obliku, a negde postoji i srpska transkripcija, negde je ukucan samo broj meseca rođenja, negde pun naziv meseca, negde je samo godina, negde ni ...itd.
To što biografije nisu formalno ujednačene samo belodano podseća, jel' tako, kako nigde ne postoji neki propisani zakonski uslov da pre pravljenja fanzina urednik mora da položi predmet Metodologija naučnog istraživanja.
Ponavljam, ne šalim se, korisni su to izvori podataka, a ovo izdanje fascinira svojim zahvatom!
Sve vrca sa izvora!
Bogme, kada me je Načelnik obaveznog primerka Narodne biblioteke Srbije, posle jedne naše zajedničke tribine zamolio da, istorije srpske kulture radi, umesto njega tu i tamo malo pratim i nekako mu za depo na čuvanje doturim primerke ili bar skenove srpskih fanzina, jer on od mnogih drugih redovnih obaveza ne stiže i to - lakomisleno sam se prihvatio zadatka. A, jel' tako, fanzini su, bez obzira na vrednosne sudove, nesporno štampani artefakti koje valja dokumentovati i sačuvati!
Mnogi su odavno prestali da se prave i izlaze, a i zaboravljeni su!
Seća li se još neko, na primer, beogradskog "Zelenog zamorca" s početka osamdesetih ili, recimo, subotičkog "Plesa slomljenog dupeta na vetru" iz sredine te veoma plodne fanzinske dekade, kao i tamošnjeg SF "Meteora" iz istog perioda...?
Pojma nisam imao kakav posao me čeka!
Kakve uredničke ekipe, kakva izdanja, gde sam sve bio i šta sam video, čega se načitao...
Samo čuda, čuda...
A tek kako da Načelniku sve ovo prethodno, najnovije, prenesem i objasnim...

Slobodan Ivkov

недеља, 23. април 2017.

SLOBODAN IVKOV: TERAJ KERA



SLOBODAN IVKOV, 25., 30.. mart, 2. april 2017.

TERAJ KERA

Sonja Bajandićeva Jovanović: "Teraj kera, lutko moja bela", Dnevnik, Novi Sad, 2011.


ZBIRKA VOJVOĐANSKIH BEĆARACA! - mogao bi da pomisli brzopleti ili površni potencijalni kupac, kada bi u knjižari uzeo ovu knjigu, na čijoj naslovnoj strani je, usred svog posla, tamburaš-primaš za zadenutim novcima međ' žicama, s onim poslovično amorfnim paorskim šeširom na glavi i belom uštirkanom košuljom sa zasukanim rukavima za njivu, te sa prslukom koji, usput, ničemu drugom i ne služi osim da spreči tu košulju da landara unaokolo... Ručni sat je isturen u prvi plan, tek "da se zna čija je kuća masna"! Široke gaće i gumeni opanci se, istina, ne vide na sliki, ali su sigurno tu, samo ji prekriva klasalo žito pred kosidbu... O, kako bi se grdno prevario takav čitalac, koji o knjizi sudi samo po koricama i naslovu "Teraj kera lutko moja bela", a ne obraća pažnju šta piše sitnijim slovima u podnaslovu: "Vojvođanski rečnik"! Hajd' sad' na stranu što je naslov tek pola izreke kojom Lala preklinje Sosu, koju je nekako s mukom nagovorio da se odvoje od žetelaca negde među stogove kukuruzovine, al' se ona tamo ipak posle nećka ("Ijuft, bećaru jedan!" i "Ku'š ti to sašnjim?"), mučeći ga ženskim sredstvima, možda i tvrdeći pazar: "Teraj kera, lutko moja bela, teraj kera kad si započela!" Dakle, uprkos tome što ga autorka, inače biolog po obrazovanju, karakteriše kao rečnik, ovo je, osim što je zbirka lokalnog argoa (sa sintagmama) i kompletne frazeologije, ujedno i pojmovnik, pa i leksikon, a bo'me, i nekakav začetak vojvođanskog "Crvenog bana" ("A što sedim - što gaće ne drešim?!"). Uz pomoć 3.105 reči, izreka, poslovica ("Od čeg' sit - od tog i deb'o!"), uzvika i koječega još iz knjige, pored ostalog, konačno saznajemo kakvo je to "suškovo vino", ko su "četvrtari", šta je to "čerez", "mišlinger", "tantuz", "izlenirano", "opaklija",  "cajg", "negleduš", "firciger", "calkelner", "supnitof", "bundala", "najkvirc", "melšpajz", "ladla", "garantol", "gajdaška prdaljka", "ajzliban", "laboška", "aldumašče", potom i, da prostite, "kurisanje" (al' samo diskretno, moliću fino, "u pola glasa" nagovešteno uz stavku "ašikovanje"...). Ima tu i običnih izreka kao što su "Lenj konj duže kasa" ili "Naš'o si crkvu di'š se bogu moliti!", ali i onih koje bi mogle da budu politički nekorektne jer izražavaju netrpeljivost jednih, zapadnih lala prema drugim, istočnim lalama: "Iz Banata u Bačku, samo je sunce dobro što dolazi". I tako, predački geni mi proradili, pa sa zaprepašćenjem primećujem da u knjizi nema "čekljuna", "tagloa", "gloncije", "žiradeka" i nekih drugih svakodnevnih, nezaobilaznih reči iz mog rodnog kraja. Nema ni uzvika"Bunarić ti maaaamin...!", sad psovke ili kletve, kako kada i već prema prilici, a ponajviše izvikivanih od (kada bi nas ugledali) vlasnika njiva sa kojih smo brali mlade kukuruze za pečenje u nekoj jamuri, ili od strane gazda voćnjaka i drvoreda iz kojih smo krali trešnje, poluzelene kajsije, šljive... Zabrinjavajuće! Šalu na stranu, ne znam za pandan ovakvoj knjizi, a u svakom slučaju je nesvakidašnji, svake hvale vredan doprinos srpskom, ne samo lingvističkom nasleđu.    

Slobodan Ivkov

SLOBODAN IVKOV: Šta Frojd NIJE rekao



SLOBODAN IVKOV, 06. mart 2017.

Šta Frojd NIJE rekao


Žarko Trebješanin: "Šta Frojd zaista NIJE rekao", Službeni glasnik, Beograd, 2016.


SVAKODNEVNO SE SUSREĆEMO sa knjigama u kojima neko nešto veli, podučava ili pripoveda, a još od malena su nam sugerisali ili nas propitivali u školi o tome šta je neki pisac svojim delom hteo da kaže, šta je mislio time što je rekao ili šta je pišući podrazumevao. No, nedavno smo se sreli sa već trećim izdanjem ostvarenja u kojem nam njen tvorac belodano pokazuje šta neko nije rekao ili napisao, a mi mislimo da jeste. A nije reč o bilo kome! Pogotovo ne o nekome čiji uticaj na našu civilizaciju nije mali. Štaviše, u poslednjih 100 godina je ogroman! Nemerljiv! Naime, verovatno našoj najširoj publici najpoznatiji srpski psiholog Žarko Trebješanin je, posle svog "Malog leksikona psihoanalize" od pre skoro dve i po decenije (1993.), napisao knjigu o tome šta sve osnivač psihoanalize Sigmund Frojd (1856-1939) nikada nije napisao "a ljudi ipak pogrešno veruju da jeste!". Na primer, hajde-de što je mnogima od nas, kao zgodna poštapalica, posle Erosa koji je nesporno pominjan u Frojdovoj teoriji nagona kao simbol nagona života, došao i Tanatos, kao eventualna "personifikacija" nagona smrti (ovaj nagon jeste pominjao), ali na ovu zabludu su se "primili" i najugledniji svetski teoretičari psihologije! Trebješanin ne samo da dokazuje kako Frojd nikada nije pominjao nekakvog Tanatosa, već i imenuje svetske autoritete koji su mu to lančano pripisivali. Pravili o Tanatosu i odrednice u psihološkim enciklopedijama! Potom, pogrešno mu se kači to da se po njegovom učenju SVE što se zbiva u duševnom životu jednostavno svodi na seksualnost i da tobože SVE svodi na seks. To je, em "karikatura" njegovog rada, em Frojd u dve svoje teorije nagona, jednom prilikom tom "seksualnom nagonu" suprotstavlja "nagone ega", a drugi put "nagon smrti" (bez Tanatosa!). O tome da, recimo, Frojd NIJE pronalazač "nesvesnog", što mu laici pripisuju, da pacijent odmah ozdravlja čim mu analitičar razotkrije nesvesno, da je Frojd zahtevao da uloga psihoanalitičara bude samo pasivna tokom rada sa pacijentima, da u nama postoji samo jedno "nesvesno", da je ono identično sa "potisnutim", da psihoanaliza počiva na učenju o "podsvesnom", da je "potiskivanje" isto što i "odbacivanje", da je Frojd sasvim "provalio" žene, te o još mnogim drugim interesantnim zabludama, Trebješanin na oko 300 str. piše zanimljivo, svima razumljivo, u 65 kratkih tekstova grupisanih u 15 poglavlja. Treće, malo izmenjeno izdanje od 1994. nam garantuje da je delo prošlo sud javnosti, pa i one najstručnije!

Slobodan Ivkov      


SLOBODAN IVKOV: Pljosnati strip



SLOBODAN IVKOV, 13. februar 2017.

Pljosnati strip


Aleksa Gajić: "Pljosnati strip", Moro / System Comics, Beograd, 2013.


Zemunac Aleksa Gajić je jedan od nekoliko najpoznatijih i najpopularnijih srpskih stripara koji objavljuju u svetu, ponajviše premijerno u Francuskoj, pa se onda to prevodi dalje na engleski, japanski, nemački, španski... Njegove serije, počevši od "Biča Božjeg", na srpskom smo videli preko izdavača "Moro/System Comics", zahvaljujući kojem, uostalom, i čitamo ovde dela srpskih stripskih autora iz inostranstva. Ostale kuće su manje-više nezainteresovane za ovakve patriotske poslove. Valjda nam zato tako i ide. Elem, pored svima znanih serija i albuma, kao i prvog srpskog dugometražnog animiranog filma kojeg je kreirao ("Tehnotajz: Edit i ja"), a o kojima je Blic često pisao (videti na sajtu!), Gajić, kao i većina majstora stripa i ilustracije - crta i za svoju dušu. Usput rečeno, laici prostodušno smatraju da se umetnici umore od crtanja. Ne kapiraju! Umetnici, pa dakle i stripari umore se od JEDNOG projekta, pa se odmaraju tako što crtaju nešto DRUGO, što sa njim nema veze; nešto za svoju dušu! Striparima je većinom "preko glave" profesionalnih scenarista, koji vode čvrste i kozistentne, široj publici razumljive priče, pa od crtača zahtevaju striktne crteže zgrada, likova, enterijera, poštovanje epoha... Zbog toga je, na primer, Novosađanin Zoran Janjetov među kolegama znan po neverovatnim živuljkama i kričersima koje kreira na obodima "ozbiljnih" tabli i papirićima, upisujući im dijaloge i tekstove koji nikakve veze ni sa čim nemaju, osim sa njegovim "brejnstorming" improvizacijama... Aleksi je, opet, bilo žao da baci trake, ostatke crtaćeg papira koji su ostajali pošto bi ga obrezivao na format stranice, pa je na njima, od jednog do mnoštva kadrova na jednom kaišu, crtao štagod mu je tog trena bilo drago: filozofske dileme, fiktivne rasprave sa čitaocima, snoviđenja... Sve što se nalazi na ove 64 tvrdo ukoričene, ali nenumerisane stranice sa 61 kaišem - ne da se prepričati! Još neviđeno! Kao ni format 12 cm sa 42,5 cm! Kada mu "pukne film", pa se nekako dočepa plaže i mora - ni tamo ne miruje. Tako je 2011. sa svojim detetom (pa i onim koje ima u sebi) skupljao pljosnate kamenčiće, svaki iskoristio kao crtaći prostor za jedan prizor, pa ih ređao i pravio stripove, za koje je na beogradskom Salonu stripa dobio i nagradu za originalnost... No, to je jedna druga priča. Crtana, naravno!
Slobodan Ivkov