Slobodan Ivkov: Priče Broja Jedan

(NAUČNO)FANTASTIČNI STRIP U SRBIJI / prikazi

Priče Broja Jedan

Scenarista Maks Bunker (Lucijano Secchi) & crtači Magnus (Roberto Raviola)  i sledbenici, Color Press Group, Novi Sad, januar 2015.

Slobodan Ivkov

Pitanje nad pitanjima: da li su lažovi, bilo da se javljaju iz belog sveta ili da su potekli iz domaće radinosti, ujedno i fantastičari?

Kao što svi znamo, postoji i jedan čuveni silogizam nazvan "Lažov" (da li lažete ako date iskaz: "Ja lažem"), koji je neke navodno koštao i života dok su ga rešavali...

Ovde bi dilema mogla da se postavi ovako: ako su neki lažovi fantastičari, da li su svi fantastičari ujedno i (ne obavezno, debeli) lažovi?

Dobro, ako želite da budete duhoviti, istina je - morate malo i da slažete.

Verujem da to isto važi i u slučaju da nameravate da se bavite fantastikom.

Kako god bilo, tek sada pred sobom imamo jednog od, uz Barona Minhauzena, najčuvenijih. Bar u Italiji i bivšoj SFR Jugoslaviji!

Ipak sa njim se nikad ne zna. Autori ovog stripa uvek ostavljaju malu mogućnost da je ON, a dobro znamo o kome je reč, ipak bio TAMO, na licu mesta, te da možda i verodostojno svedoči, samo smo mi učili iz pogrešnog udžbenika istorije ili književnosti.

Mesta i vremena radnje njegovih staračkih priča se menjaju, kao i akteri.

(Usput, sme li neko da "Ilijadu" ili "Odiseju" glasno proglasi fantastikom, pa da ova dela odmah i diskredituje?)

Pre svega, samo jedna važna napomena. Strip "Alan Ford" je u SFRJ ipak počeo da izlazi 1970. godine, a ne 1972., što kao ključni podatak pogrešno stoji najmanje na dva mesta (str. 11 i 137) u inače veoma zanimljivoj publicističkoj knjizi "Cvjećarnica u kući cveća" Lazara Džamića (2012.), koja je u celini posvećena jednoj od nekoliko ovdašnjih najpopularnijih serija. Koliko su ovakve greške dugoročno štetne, govori i to što je list "Danas" 2012. svojom anketom, kojoj je doprinos dao i potpisnik ovih redova, "obeležio" 40 godina prisustva Grupe TNT na našem tržištu (koga briga, uvek je dobro vreme i nikada nije kasno za ovakva vesela podsećanja!), a da 2013. u "Blicu" br. 5912, u seriji "SFRJ koju smo voleli", datum bude naveden kao jedan od ključnih za istoriju YU pop-kulture. To odista jeste tačno, ali datum se ipak mora ispraviti!  

Broja Jedan ima sa Dedalom i Ikarom, Nilom Armstrongom, Dejvijem Kroketom, ruskim carom, kineskim mandarinima, gde sve ne... 

     Najdugovečniji srpski izdavač "Alana Forda" poslovično se nije obazirao na ove i slične faktografske "trivijalnosti", pa je objavio sjajnu seriju svezaka samo sa, iz redovnih epizoda izdvojenim i izabranim pričama časne starine Broja 1. Za one koji možda još ne znaju, u njima Vođa Grupe TNT opisuje svoje tobožnje mesto i ulogu (naravno ključnu!) u istorijskim događajima, kroz druženje sa važnim ličnostima ili čak likovima iz književnosti i mitologije. Tekst u pravougaonim stripskim didaskalijama tobože sadrži poznate činjenice, dok crteži i dijalozi u "balonima" u prizor-poljima saopštavaju mnoooogo drugačije viđenje...

Nema šanse da još koji put ne obavestim o sveskama koje su sledile i dopunim belešku!

U ovoj, prvoj, Broj 1 pomaže Kolumbu da otkrije novi kontinent, Amerigu Vespučiju da ga nazove po sebi Vespučija, epirskom kralju Piru da izvojuje Pirovu pobedu, Vergiliju da ispeva "Eneidu", Besnom Orlandu da pobedi Saracene na kopnu i Nelsonu armadu na moru, Kasteru da izgubi od Indijanaca, Cezaru da pređe Rubikon, a saznajemo i čime je to Leonida zatvorio Termopilski klanac...

Urnebesno!!!

Slobodan Ivkov

Slobodan Ivkov: BRIK BRADFORD

NAUČNOFANTASTIČNI STRIP U SRBIJI / prikazi

BRIK BRADFORD

Vilijem Rit (scenarista) i Klarens Grej (crtač): "Brik Bradford", časopis "Pegaz", specijal br. 6, izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 1998-2016.

Slobodan Ivkov

SAŽETO:

Nedavno je objavljeno novo izdanje vanrednog broja 6 revije "Pegaz", ali sada u tvrdom platnenom povezu i na boljoj hartiji.

Osnovni sadržaj čine dve kompletne epizode stripa "Brik Bradford", scenariste Vilijema Rita i crtača Klarensa Greja: "U zemlji iza Ledenog brega" i "Gospodar Zlatne horde", u SAD izvorno publikovane od 1935. do 1936., a u Srbiji od 1939. do 1940.

Žika Bogdanović u svom predgovoru "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala", u stvari, piše esej, ne samo o ovom liku, već o herojima pustolovnih stripova iz te epohe uopšte. Tekst je ilustrovan sa 11 izdvojenih i uvećanih kadrova.

OPŠIRNIJE:

Jeste, fakat, Stameni Brik Bredford, Kao Od Stene Odvaljen tip koga niko nije smeo da zove Cigla, u strahu ne samo zbog njegovih jakih vilica, iako je u suštini reč o dobrici, nesporno je 1933. nastao po uzoru na prethodnika, Razmetljivog Baka Rodžersa, koji je, prema opštem mišljenju, kada se pojavio 1929. uspostavio konvencije savremenog NF stripa, izazvavši opštu pomamu publike, ali je istina i to da je Brik prethodio takođe junaku-plavušanu, Naočitom, Munjevitom, Sjajnom Flešu Gordonu, predstavljenom 1934.

Po "difoltu", svaki od njih morao je da ima gromoglasni nadimak, lepojku pored sebe (Vilmu Diring, Dejl Arden, Džun, Rotu...), sveznajućeg naučnika iza sebe (dr Huer, Kala Kopak ili Hans Zarkov, volj' da ti pravi vremeplov u garaži ili međuplanetarnu raketu u šupi), a za pravo ime - ko te pita?!

 

U narednim decenijama čitaoci su, pored vizuelnog spektakla, novuma i senzacionalnih maštarija neminovno postavili i neka pitanja, pa je sve došlo na svoje... Da li baš uvek? Flaš je postao i Džordž, ali Bak i Brik su ostali... to što jesu. Možda je zato Džordž "Flaš" Gordon preživeo do danas, a prethodnici nisu.

Podsetimo se, Bak Rodžers (Buck Rogers) prvi je put objavljen u obliku svakodnevnih kaiševa 1929., dok su nedeljne table usledile od 1930. Tu oko priče vezane za dnevne i nedeljne verzije, a i njihove autore, postoje krajnje zanimljivi podaci, ali o Bak Rodžersu - tek kada neko u Srbiji konačno odluči da ga prevede i objavi posle toliko godina!

Brik Bredford (Brick Bradford) u kaiševima je nastao 1933., a u nedeljnim tablama 1934. godine. Inicijalni scenarista bio je Vilijem Rit (William Ritt), a crtač, bar tabli, sve do svoje smrti 1957. Klarens Grej (Clarence Gray). Naime, Rit je još 1949. napustio pisanje scenarija, pa je Grej i pisao i crtao - i dnevne i nedeljne nastavke. Ne izdržavši, 1952. teška je srca napustio kaiševe, jer fizički nije mogao da postigne ritam izlaženja obe verzije svog životnog dela, a i zdravlje je počelo da ga napušta zbog tako napornog rada.

Ovaj specijalni br. 6 revije "Pegaz", namenjene za medije koji se izražavaju grafičkim putem (tvrd povez, 204 str.), ionako je u veoma, veoma malom broju umnoženih primeraka, u stvari, svojevrsni omaž stripu koji se više ne kreira još od 1987.

U celini je posvećen dvema velikim epizodama iz perioda 1935 - 1937.  godine: "U zemlji iza Ledenog brega" (u SAD izvorno publikovana 15. maj 1935 - 11. april 1936. - u Srbiji u časopisu "Politikin zabavnik" od prvog broja 28. februara 1939. do 6. oktobra 1939.) str. 15 - 113 i "Gospodar Zlatne horde" (u SAD izvorno publikovana 13. april 1936 - 6. februar 1937. - u Srbiji u 2 sveske "Aero-kluba" 1940.) str. 115 - 202.

Obe su nastale u formi dnevnih kaiševa. Prva, podeljena na tri dela, sastoji se od njih 286, a druga od 258. U knjizi ih ima ukupno 544.

Samo da se podsetimo, serija je uporedo kreirana i u obliku nedeljnih tabli. Neke od tako uobličenih epizoda već su ranije objavljene u redovnom, ali tematskom (naravno, u celini posvećenom "Briku Bradfordu") broju 8 "Pegaza", još pre oko tri decenije, 1988. godine, iniciranom pomenutim obustavljanjem stvaranja čuvenog stripa 1987. I jedan broj časopisa "Eks almanah" (Dečje novine, Gornji Milanovac) bio je posvećen klasiku.  

U sada predočenom periodu svog postojanja, bar u ovim dvema crtanim storijama u kaiševima, za razliku od "gusarske priče" u tablama iz "Pegaza" 8/1988., još nema vremeplova Hronosfere (The Time Top) i putovanja kroz vreme. Bradford unaokolo leti samo avionima.

Zapažamo i da ih je objavio "Politikin zabavnik" još 1939. a, kako je Brik pilot, i nije previše čudno što je drugu navedenu priču u dve sveske 1940. u Beogradu izdao čuveni predratni mondenski "Aeroklub", u kojem se okupljao ondašnji džet-set (da se razumemo, u to vreme nije bilo mlaznih aviona, pa se ovo "džet" odnosi na... itd.). Usput rečeno, ponešto o tom "Aeroklubu" je dočarano u srpskom filmu "Montevideo, bog te video", kao i u popularnoj istoimenoj TV seriji.

Elem, vazdušne borbe flota bezbrojnih dirižabla i klipno-elisnih aviona, putovanja u egzotične zemlje, sukobi sa osvajačima sveta, spašavanje čovečanstva...! Dežurni krivci su uglavnom Azijati, ali ima tu i nekakve verzije, recimo, Hiperborejaca, dočaranih kao smeša realnih Vikinga i njihovih božanstava, pozicioniranih na toponimima kao što su, na primer (str. 87 ili 97): Lokijeve planine, polje Ragnarok, put za Asgard...

Svetu jedna potpuno nepoznata privatna vojska, koja je iz Karakoruma (beše li to azijska pustinja?), pa sa Aljaske, u čiju se blizinu (ili baš na nju!) diskretno smestila napredna civilizacija, a preko teritorije Kanade, napala je balonistikom, cepelinima i avionima SAD, u nameri da osvoji celu Ameriku. Podrazumeva se, posle i svet.

Ima tu i krilatica koje mogu da ponesu čak hiljadu opremljenih vojnika, potom đuladi napunjenih eksplozivom, čudesne radiom vođene tanadi koja se, ako promaše cilj i time se ne potroše - valjda na radost štedljivih nišandžija, pozadinske administracije, intendanture i komore - punom brzinom vraćaju u cev topa iz kojeg su ispaljeni (SIC!), zarad novih pokušaja i destruktivnih pregnuća zlih volšebnika (str. 128). Osim ako se, je li, što autorima ne pada na pamet, ne dogodi nešto nepredviđeno, a daj bože i neće...

Ukratko, sve je u saglasju sa sjajnim filmom "Nebeski kapetan i svet sutrašnjice", koji se maestralno pozabavio žanrovskim obrascima, karakterima likova, rešenjima i, uopšte, poimanjem filmske i stripske avanture tokom prve polovine 20. veka, pa i nešto kasnije. Lično, kao što sam njega gledao otvorenih usta (dobro - preterujem!) bezbroj puta (ovo ne preterujem - gledanje tog filma jednostavno ne može da se prekine, ako se negde na TV kanalima, tokom poigravanja sa daljinskim upravljačem, naiđe na njega!), isto tako sam uživao čitajući ove crtane priče! Ništa nisam morao da mislim!

Jer, gledalac u ovom narativno-vizuelnom idiomu i nije tu da misli!

Ukratko, ove dve priče iz knjige su otmene, stajliš pustolovine!

Klasika koja verno oslikava duh te epohe!

Sve ono najmaštovitije smišljeno, što filmska tehnička sredstva tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, pa bogme i sve do uvođenja CGI efekata devedesetih, nije moglo da se snimi i primeni u igranim verzijama, a da kraći ili duži filmovi, ili čak potonje TV serije ne deluju beznadežno neubedljivo, katastrofalno naivno, jadno, pa i glupo - moglo je uvek da se nacrta!

I to se činilo.

Sve ubedljivije i ubedljivije.

Iako gotovo sami počeci stripa realističke grafičke stilizacije, dometi uopšte nisu beznačajni. Naprotiv!

Filmski teoretičari, kritičari i istoričari znaju da se vajkaju kako je tek neznatan broj onih filmova "koji lepo ostare".

Drugim rečima: onih dela koji izdrže probu vremena, neminovni razvoj poimanja medija, potom promene recepcije iz ugla, što estetike - što ukusa publike, te tehnička unapređivanja, proboje i svakojaka napredovanja u ovoj stvaralačkoj disciplini.

Isto važi i za stripove.

I tako, pred sobom imamo seriju u kojoj crtež predstavlja jedan od viših dometa u tridesetima, pustolovne priče koje se, s jedne strane, istina, kreću u osnovnim okvirima žanrovskih stereotipa, ali i koje, s druge strane, uveliko i izlaze izvan njih, uspostavljajući nove standarde i narativne obrasce. U svakom slučaju, serija "Brik Bradford", uz sve mane koje može da joj zameri savremeni stripski čitalac, predstavlja pomak u avanturističkom stripu, te bez ikakve dileme zauzima apartno mesto i ima nezaobilaznu ulogu u istoriji svetskog stripa.

Prema rečima autora sjajnog i bogato ilustrovanog predgovora "Brik Bradford ILI Obnavljanje viteškog ideala" Žike Bogdanovića, Brik je bio moralno besprekorni "sejač dobrih dela". Bogdanović dalje detaljno obrazlaže opšti profil, pokretačke motive i karakterne crte, ne samo ovog akcionog heroja.

I zaista, ovaj visokomoralni radoznali avanturista bio je pravi stripski džetlmen!

Danas takvih više nema...

Slobodan Ivkov

NAPOMENA:

Više o ovim autorima i stripu "Brik Bradford" može da se sazna iz prve teorijske knjige Žike Bogdanovića Život u večnoj sadašnjosti, objavljene kod istog izdavača, a koja je u celini posvećena avanturističkim stripovima i striparima koji su ga stvarali (str. 147-177, izdavač "Ateneum/Realisaction", Beograd, 2014)

(ovo je veoma, veoma proširena verzija prikaza koji je Slobodan Ivkov, pod naslovom "Brik Bradford", o ovoj knjizi objavio u njegovoj 24. po redu rubrici Stripologija, na str. 28 dnevnog lista "Blic" br. 6915 od 16. maja 2016. godine)  

Raspisan žanrovski konkurs za kratke priče fantastike, naučne fantastike i horora

 

Časopis Afirmator i izdavačka kuća Presing raspisuju žanrovski konkurs za kratke priče fantastike, naučne fantastike i horora.

Tema konkursa:
GRAD UKLETIH

Uslovi konkursa:
Na konkursu mogu učestvovati priče do 3 strane (5400 karaktera sa razmacima). Autor može poslati najviše jednu priču.
Priče moraju biti na srpskom ili srodnim jezicima, pisane standardnim YU karakterima.
Radove, otkucane u Wordu, potpisane imenom i prezimenom i priložene u attachment-u poruke, slati na adresu:

afirmator.sf.horor@gmail.com.

U Word-u obavezno navesti ime, prezime, kratku biografiju, adresu i broj telefona.

Konkurs će trajati do 1. avgusta 2016.

Nakon završetka konkursa, žiri će najbolje priče odabrati za zbirku koja će biti objavljena do sajma knjiga ove godine. Svi odabrani autori će dobiti primerak knjige.

Slobodan Ivkov: Krugovi i kletve

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / Teorijske knjige

Krugovi i kletve

Dragan Jovićević: Krugovi i kletve, Filmski centar Srbije, Beograd, 2010. 

ISBN: 978-86-7227-067-9

Slobodan Ivkov

Obimniji naučni, prvenstveno magistarski i doktorski radovi o F i SF kod nas u poslednje vreme i nisu tako retki, ali neuporedivo više ih je posvećeno promišljanju književnih tema nego vizuelnih medija.

Sada pred nama imamo dvojako važnu studiju. Prvo, autor se bavi filmom, a, drugo, usredsređuje se na ovde malo poznatu, do pre deceniju-dve i u svetu gotovo potpuno izolovanu japansku scenu. Naime, uprkos priličnoj medijskoj eksponiranosti i ogromnim naporima naših relativno malobrojnih, ali vrlo dobro organizovanih posvećenika, činjenica je da se predstave ovdašnje šire javnosti, pa i nespecijalizovanih intelektualnih krugova o tamošnjim aktivnostima uglavnom svode na nekoliko stereotipa i mnoštvo predrasuda o animama, mangama i filmovima, od kojih je mnoštvo vezanih za trivijalne serije o Godzili. To belodano potvrđuje i pogrešan naziv koji je nekritički usvojen iz aljkave zapadne transkripcije - originalno ime čudovišta je Gojira.

Rečju, kod nas dominira površno razumevanje malo kome vidljivih dubokih korena i hiljadugodišnje prisutnosti originalnog idioma. Recenzentkinja, prof. dr Nevena Daković je ovo izuzetno zanimljivo teorijsko delo, čiji je podnaslov "Kratki vodič kroz japanski i J-horor" (pored ovih relativno novih kategorija, uvode se još neke: npr, tehno-horor...), okarakterisala kao "mapiranje kulturalno žanrovske specifičnosti japanskog horora".

Polazeći od određivanja granica žanra, preko njegove istorije i tradicije (pozorište "Kabuki", "No"...), autor se fokusira na svoju privlačno napisanu, a nesporno stručno izvršenu analizu pojedinih filmova ("Krug", "Kletva", "Puls", "Jedan propušten poziv"...), ponekad i njihovih nastavaka, pružajući nam priliku za drugačiju recepciju jedne sasvim drugačije F kulture.

Slobodan Ivkov

Slobodan Ivkov: EMITOR 486

FANTASTIČNA SRPSKA BIBLIOTEKA / PERIODIKA_FANZINI

Knjige na srpskom, svakojake fantastičke i naučnofantastičke

EMITOR 486

Fanzin "Emitor" br. 486: Film - strip, Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", Beograd, april 2014.

Slobodan Ivkov

Naslov teksta ne predstavlja šifru nekog TV emitera koja bode oči srpskoj državnoj agenciji za telekomunikacije, pa samim tim zaduženoj i za elektronske medije (RATEL), već je naziv najdugovečnijeg i najistrajnijeg srpskog glasila ljubitelja ovog usmerenja. Koristim pomalo nezgrapan izraz "ovog usmerenja", a ne "fantastike" ili "naučne fantastike", jer je od svog osnivanja 1981. ova beogradska živahna družba "Lazar Komarčić" imala podnaslov Društvo prijatelja naučne fantastike, da bi se posle više od decenije preimenovala, odnosno "preodredila" u Društvo ljubitelja fantastike.

Širi zahvat i komotniji prostor - nema šta!

U pionirsko vreme realnog samoupravnog socijalizma, belodano sumnjivoj ekipi utočište je, i to uz mnogo političkog rizika, po privatnoj liniji pružio samo radnički univerzitet Braća Stamenković, tj. njen direktor Božo Koprivica, na svu sreću, još iz perioda saradnje u elitnom kulturnom časopisu "Treći program", prijatelj i kolega sa fakulteta prvog "Komarčićevog" predsednika Zorana Živkovića.

Naime, direktori ostalih potencijalnih domaćina društva javno su se pitali (postoje i pisani dokumenti koje parafraziram): "A šta ćemo, drugovi, ako ovi naučnofantastičari na nekom svom sastanku dokonaju da u budućnosti neće pobediti komunizam, kao najviši stadijum socijalizma, kako je to lepo sagledao, prorekao i teorijski obrazložio drug Karl Marks, a praksom potvrdili Lenjin, Mao Ce Tung i Enver Hodža - pa to ovi nesrećnici posle negde i objave? A ko će posle odgovarati za to, a?!"

I tako, za ovom broju prethodeće 33 godine ("Emitor" br. 486 je objavljen aprila 2014.), u svom časopisu koji se sada približio broju 500, "Komarci" su se stoga veoma malo bavili politikom, jer je među njima uvek bilo "svesnih pojedinaca", ali se ona ipak tu i tamo ipak provlačila.

Ovaj broj je posvećen klasiku horora H. F. Lavkraftu (1890-1937), a 11 priča i 3 pesme, kao omaže njemu, kreirali su domaći pisci koji su "osetili zov Ktulua": Dejan Ognjanović, Sanja Pavošević Alisa, Goran Segedinac, Ivan Tomić, Filip Rogović, Nenad Pavlović, Radoslav Slavnić, Miloš Petrik, Relja Antonić, Dušan Kovijanić, Tanja B. Trkulja, Marko Trivunčević i Damir Mikloš. Ima tu i dosta ilustracija od 11 crtača, manje ili više uspelih. Neke su po kvalitetu sasvim primerene amaterskim fanzinima, a neke stvarno izgledaju profesionalno. Diletante nećemo pominjati, ali talentovane autore hoćemo: pogotovo Borisa Radujka, Nemanju Radovanovića i, posebno, ilustratora naslovne strane Dragana Paunovića.

Sve je uredio Miloš Cvetković, a pripremio Žarko Milićević.

Samo da se razumemo, nadnaslov broja "GOF'NN HUPADGH CTHULHU" nije nastao tako što se neko iz redakcije nehatom laktom naslonio na tastaturu kompjutera ili mu je od iscrpljenosti glava pala na istu, već je to, kao što svi uredni poznavaoci ovog (pod)žanra znaju, sve i da ih probudite u 10h ujutro (u 4h ujutro oni i ne spavaju!) - deo zova strašnog čudovišta iz dubina, koje... itd.

A ko da mu se ne odazove, kada je tako zgodan?!

Užas jedan!